Службени назив: Општина Соколац

Административна припадност: Република Српска, Босна и Херцеговина

Број становника: 12.607 ( око 22,4 становника по км²)

Површина: 729км²

Адреса: Гласиначка 13, 71350 Соколац

Контакт телефон: +387 (0) 57 448 712, +387 (0) 57 448 713, +387 (0) 57 448 716

Факс: +387 (0) 57 448 056

Е-маил: nacelnik@opstinasokolac.com

Веб: опстинасоколац.цом

Дан Општинесе обиљежава на Крсну славу Светог Пророка Илије – Илиндан

Грб општине Соколац представља визуелни симбол који одражава богату историју, културно наслијеђе и природне ресурсе овог краја. Грб је у облику штита који указује на дугогодишњу историјску улогу Сокоца као стратешког и одбрамбеног подручја.

У горњем дијелу грба, изнад цркве приказана је силуета планине Романије, симбола природног богатства и географске препознатљивости општине. Испод планине, са лијеве и десне стране налазе се двије заставе Републике Српске.

У централном дијелу грба налази се кружна тестера са плавим диском, на којем је приказана ЦркваСветог Пророка Илије –Романијска Лазарица, грб одражава значај овог вјерског споменика, који је кључни симбол духовне традиције и историјског наслијеђа општине.

Са лијеве стране од цркве налази се оморика, која симболизује богатство шумских ресурса и дрвну индустрију као један од кључних сектора локалне привреде. Са десне стране приказан је клас пшенице, представљајући развој пољопривреде и сточарства, који су традиционално важни за економски развој овог краја.

Испод цркве, на бијелом дијелу, исписано је име општине “Соколац” у Миросављевој јеванђелској ћирилици, чиме се додатно истиче препознатљивост овог краја. На дну грба, у црвеном пољу, налази се бијели крст, који симболизује борбу, страдање и храброст народа Сокоца кроз историјске епохе, те његову дубоку повезаност са хришћанском традицијом.

Будући да се налази на Гласиначкој висоравни, историја Сокоца је уско повезана с богатом и значајном историјом Гласинца. Нажалост, у Сокоцу не постоји музејска установа која би чувала бројне археолошке налазе пронађене у самом граду и његовој околини. Планови за оснивање музеја Гласинца и Романије прекинути су усљед Отаџбинског рата, а многе драгоцјености из овог краја завршиле су у музејима широм Аустрије и Босне и Херцеговине. Претпоставља се да су значајни налази са Гласинца завршили и у приватним колекцијама потомака аустроугарских официра, који су прва ископавања вршили на гласиначким тумулима.

Палеолит

На подручју Гласинца пронађени су трагови људског постојања из палеолита, старији од 40.000 година. У пећини Подлипе код Кнежине, истраживања су открила богат археолошки материјал, укључујући камен алатке, артефакте, остатке пећинског медвједа, палеолитску умјетност и фосиле неандерталца. Посљедња систематска истраживања проведена су 2015. године под вођством проф. др Душана Михајловића са Филозофског факултета у Београду.

Бронзано доба

За бронзано доба на Гласинцу свједоче тумули, односно праисторијске гробнице. У раном бронзаном добу, Гласинац су насељавале групе које су припадале различитим енеолитским културама. У средњем бронзаном добу, број тумула се повећао, што указује на пораст броја становника и развој сталног насељавања. У касном бронзаном добу, Гласинац је постао културно јединствен, а многи налази, попут бронзаног накита, указују на високи животни стандард.

Гвоздено доба

У гвозденом добу, подручје Гласинца припадало је култури Аутаријата, познатој по значајним археолошким налазима. Почетак истраживања овог периода започео је крајем 19. века када су аустријски инжењери приликом изградње пута на Гласинцу открили значајне тумуле. Највећи дио ископавања обављен је између 1888. и 1897. године под вођством археолога као што су Ћиро Трухелка и Ђорђе Стратимировић.

Гласиначка култура, која је била типична за племе Аутаријата, цвјетала је у касном гвозденом добу. Низ налаза показује да је ово подручје имало организовану друштвену структуру, с ратничком аристократијом на челу са вођама – кнезовима. Због своје богате културне баштине, Гласинац је постао један од најважнијих археолошких локалитета на Балкану.

Римска епоха и рани средњи вијек

За вријеме Римског царства, Гласинац није био значајно насељен. Током предроманског периода, насеља су се претежно смјештала у равничарске пред‌јеле. У периоду од В до ВИИ века, Босном су се смјењивали различити народи, а за Гласинац се сматра да је имао тек споредну улогу у овом временском периоду.

Средњи вијек

У средњем вијеку, Гласинац је био дио босанске државе. У том периоду често се помиње Црква на Гласинцу, која се налазила у близини Сокоца и представљала важан вјерски и културни центар. У 14. вијеку подигнута је црква у селу Бјелосављевићима, око које је настала некропола са 360 стећака. Данас је ова некропола заштићени национални споменик.

Током османске владавине, Гласинац је дошао под контролу Турака, који су га освојили у 15. вијеку. Иако су Турци имали ограничен утицај на насељавање ове висоравни, њен геостратешки значај био је изузетно велики због пута који је повезивао Врхбосну са Цариградом.

Насељавање Сокоца

Соколац је стекао значај према крају турске владавине, када су се на овом подручју налазили турски батаљони. У самом насељу изграђена су три хана, а временом је Соколац постао административни и трговачки центар за околну регију. Године 1871. у Сокоцу је отворена прва школа, а 1876. године на соколачкој Градини подигнута је православна црква. Повољан географски положај, као и обиље извора питке воде, омогућили су ширење насеља и његов даљи развој.

Општина Соколац добила је свој званични статус током аустроугарске управе у Босни и Херцеговини. Оснивач и први предсједник општине био је Раде Мијатовић (1893–1944).

Према попису становништва из 1991. године, општина Соколац имала је 14.833 становника, распоређених у 88 насеља. Национални састав био је сљедећи:

•Срби: 10.181 (68,63%)

•Муслимани: 4.486 (30,24%)

•Хрвати: 22 (0,14%)

•Југословени: 84 (0,56%)

•Остали: 60 (0,43%)

Општина Соколац се налази у источном дијелу Републике Српске, у Босни и Херцеговини. Смјештена је на висоравни Гласинац, на просјечној надморској висини од око 900 метара, што јој даје специфичне географске и климатске карактеристике. Подручје општине је окружено планинским масивима, од којих се издваја Романија, која представља једну од најпрепознатљивијих природних цјелина овог краја.

Соколац се налази на важној саобраћајној раскрсници, а кроз њега пролази магистрални пут М19, који повезује Сарајево са источним дијеловима Републике Српске и даље са Србијом. Ова стратешка локација омогућава добру повезаност са главним привредним и административним центрима регије.

Клима на подручју Сокоца је умјерено-континентална, са израженим утицајем планинске климе. Зиме су дуге и хладне, са обилним сњежним падавинама, док су љета свјежа и пријатна. Овакви климатски услови погодују развоју пољопривреде, посебно сточарства и шумарства, као и туризму заснованом на природним љепотама Романије и околине.

Општина Соколац на карти означена је црвеном бојом.

Соколац граничи са сљедећим општинама:

•На сјеверу: Општина Рогатица

•На истоку: Општина Хан Пијесак

•На југу: Општина Источно Ново Сарајево и општина Пале

•На западу: Општина Олово (Федерација БиХ)

Општина Соколац је саобраћајно добро повезана са остатком Републике Српске и Босне и Херцеговине, првенствено захваљујући магистралном путу М19, који повезује Соколац са Сарајевом, Хан Пијеском и даље према Зворнику и граници са Србијом. Овај пут представља кључну саобраћајницу за путнички и теретни саобраћај, омогућавајући ефикасну комуникацију између источног и централног дијела земље.

Градови побратими

Ормилиа (Грчка)

Ормилиа је најстарије насеље на Халдикидију, богато историјом и културним насљеђем. Од 1994. године је у братским односима са Сокоцом. Више информација можете пронаћи на њиховом званичном сајту: www.ормилиа.гр.

Хохенбург (Немачка)

Смјештен у региону Оберпфалз, Хохенбург је град са богатом историјом, основан у 9. веку. Од 2010. године је у братским односима са Сокоцом. Детаље можете погледати на: www.хохенбург.де.

Ариље (Србија)

Ариље је град у западном дијелу Србије, познат по традицији производње малина и богатој културној баштини. Од 2010. године је у братским односима са Сокоцом. Више о овом месту можете наћи на: www.ариље.орг.рс.

Пећ-Гораждевац (Косово и Метохија)

Гораждевац је највеће српско насеље у Метохији са богатом историјом и традицијом. Од 2013. године одржава братске односе са Сокоцом.

Више информација је доступно на: www.пећ.рс.

Обреновац (Србија)

Обреновац је познат по својој индустријској традицији и значају у Београду. Од 2013. године успостављени су братски односи са Сокоцом.

Сазнајте више на: www.обреновац.рс.

Пријатељски односи

Никшић (Црна Гора)

Никшић је индустријски центар Црне Горе, познат по својој историји која сеже у четврти вијек. Град је други по броју становника у земљи, са око 80,000 људи, а највиши је град у Црној Гори. Првобитна имена су била Антверва и Анагастум, а касније је препознат као Огногошт. Више информација можете пронаћи на званичном сајту Никшића: www.никсиц.ме.